Najuzasnija poseta u bolnici Cikaga, nije se srecom desila i uzivo, obzirom da Todorov nije mogao da udje u USA. Progutala sam ko zna koji put knedlu kada sam kalkulisala sta bi mogao biti uzrok da neko bude nepozeljan u Americi. Vladimir se samo smeskao i nije nista govorio na moje kalkulacije. Uostalom, u poslednje vreme je samo to i radio. Smeskao se.
Cvetan se javio konferenijskom vezom, preplanuo i zgodan kao Spartanac iz nekog risorta u Kankunu, gde je cekao Bozic sa porodicom (!?)
Javio se sa visoke ultra HD 4K rezolucije pa sam imala mucni utisak da sam sa njim pod palmama na okeanu, dok se u Cikagu vreme polako smirivalo i olujni snezni vetar prestajao da duva.
Bila sam kao svirala, lomna i jedva ziva a kroz kosti mi je i dalje prolazio besomucni vihor.
Da bi ironija bila veca, javio se na samo Badnje vece 24, decembra tekuce godine, koje smo sin i ja provodili zajedno, sami.
To vece smo ragovarali i o ocu.
Shvatila sam jednu stvar: da nikada necu moci da ga zaboravim, ali da cu verovatno moci da ga prezalim.
Da me i dalje voli na svoj nacin, iako je to odavno prestao da pokazuje.
Sada se po prvi put uplasio za mene, bilo je jasno kao dan.
Ili mrkla noc u kojoj smo proveli prethodnih…cetiri godine?
Nisam bas mogla da brojim.
Imala sam blagu kontuziju i konfuziju u glavi, kada je on bio u pitanju.
Kada je posao sa Vladimirom u pitanju bio, tu mi je mozak radio groznicavom brzinom.
Inspirisala me je njegova genijalnost.
Prvi put sam bila u drustvu genija.
Energija je bila suluda, ali…bio je.
Mislim da mi je spasao zivot, definitivno.
No..
Dakle, javio se i Todorov.
Dok smo razgovarali, moje lepo dete i ja, dosao je Vladimir sa nekom dvojicom majstora noseci najveci ekran koji sam videla. Prikljucio ga je na moj mali tablet uz komentar da ce mi se uskoro javiti Todorov licno.
Satelitski internet je bio sjajan, tako da smo za cas uplovili u tirkiz Karipskog mora koje se penilo iza Todorova. Bio je u bade mantilu sa zenom u drustvu. Odjednom sam shvatila da mi ukazuje posebno poverenje, pokazujuci mi se..ranjivim?
Zena mu je bila bledunjava i bezbacajna. Nikakva raskosna zivotinja kakav je bio on sam…
Krvavo, veliko sunce je bilo na zalasku.
Sa nostalgijom sam se setila Dunava i moje kuce na reci. Crveno sunce je uvek najavljivalo vetar.
Da li je tako i u Meksiku, pitala sam se.
No…Rekao mi je…
Da saucestvuje u brizi za mene, mojih sinova i moga muza (bivseg).
Da se istinski zabrinuo za moju personu i da je zato na razgovor poveo i svoju zenu. Da se nekako osecam udobnije.
Da mi ne zeli zlo i da je informisan o svemu sto se desava.
Da je odlicno sto smo nasli dokumenta i da ce on finansirati nas odlazak u Pariz, ako treba. Da u Cikagu ostanemo sve dok se ja ne oporavim, a ako Vladimir proceni da smo potrebni u Americi i dalje, da ostanemo koliko god.
Da jebo Ministarstvo, on ce sve srediti.
Da imamo odresene ruke i da je neophodno da pronadjemo izvor i cvoriste kriminalne oganizacije koja je svo to silno blago iznela iz zemlje.
Da on smatra i ima takve izvore da su i Srbi i Hrvati i Rumuni umesani u biznis, a da je to njegova teritorija.
I da je nece prepustiti nikome.
Nikome.
Moj sin je cepteo od besa.
Videla sam kako steze vilicu i kako mu se nokti zabijaju u dlanove.
Drzala sam ga rukom za koleno tako jako, da je posle priznao da sam mu napravila ozbiljan podliv na nozi.
Nisam zelela da njega mesam, ali ga je Todorov umesao.
Bila sam svesna da je to poruka koju nastavlja od one noci u njegovom automobilu na autoputu u Rumuniji.
Niko vise nije bio nevin.
Svi smo bili jebeni.
Ali, dok je u Kankunu sijalo vecno sunce na + 26 zimskih stepeni, u sest uvece, u Cikagu je bio mrak, a sneg je ponovo pocinjao da pada, na -16, tako da je taj seks bio… iz ove pozicije skoro beznacajan.
Ali, jedan drugi, nije. Ni malo. Nimalo.
Pitate me kako sam se spasla.
Tacnije, kako smo se spasli?
Znala sam, ali nisam mogla da se setim.
__________________
Ali neceg sam se secala…
Kako sam, dok sam umirala, bila okupana zlatnom uverenoscu da cu ipak biti ponovo ziva.
Kako sam lezala u krhotinama stakla i snegu dok sam polako isticala krv i hladnocu.
I kako sam se probudila u kuci nekog bracnog para na ivici beznadja.
Valjda nas je njihov pas pronasao.
Muz dovukao na sankama kuci.
Moj sin, zajedno sa nasim americkim domacinima i policijom pronasao posle skoro nedelju dana, posto su telefonske veze opet bile u prekidu.
Valjda nas je spaslo tih par sekundi poziva koji sam mu uputila (sinu, mislim)
Inace bih ostali zacarani u Nedodjiji Snezne kraljice kao Gerda na putu do Kaja, kada ju je zacarala vestica sa ruzama.
Ili, jos bolje, kao Odisej na povratku, kod Kirke, medju svinjama.
Imala sam visoku tempreaturu.
Secam se, kako se telo hladilo, pojavljivali su se razičiti znakovi i simptomi.
- Groznica / drhtanje
Groznica je bila oblik mišićnih pokreta kada je telo pokušavalo da generira toplinu kontrakcijama mišića.
- Prestanak drhtanja i apatija
Kako su se mišići hladili tako su postajali tvrđi te je opadala koordinacija pokreta. Doslo je do usporavanja mentalnih procesa, tako da se moć rasuđivanja znatno smanjila. Povećana proizvodnja urina dovela je takođe do relativne dehidracije.
Kako se nastavilo sa daljim hlađenjem, drhtanje je prestajalo, telo je postalo neosetljivo na vanjske podražaje. Situacija je bila vrlo ozbiljna jer telo više nije generiralo toplinu i hlađenje je postajalo brže. Telesna temperatura nastavila je padati. Zato je i krvarenje stalo. Doslo je do ponovnog gubljenja svesti i svi vitalni procesi poput rada srca i disanja postali su sporiji i slabiji.
Secam se kako mi je Vlada pricao neverovatne price. Bolje od …Kafkinih?\ Borhesovih? Sinklerovih…(ah, da, njega nisam citala)
Drhtavim glasom sam ga pitala, jer da govorim nisam mogla…Ko je to? Ko je to pisao?
On je treptao i gledao me smeskajuci se, ali bez ironije.
Onda sam shvatila da imam posla sa genijem…Kupala me je i grejala divna knjizevnost.
Divna, divna, divna.
Precizna i mocna, kao Zvezde i Sunce i Mesec.
I da smo ludi u toj kuci sa tim neverovatnim bracnim parom koji nam je realno, spasao zivot.
On je bio dvometras, bradonja, meda.
Ona je bila…
Prostakusa. Primitivka. Folirantkinja.
Videla sam to i iz kreveta, skoro nepokretna, sa ogromnom temperaturom i sa tim smrznutim prstima koji su nestajali sa mog lepog stopala.
Dok joj je muz bio tu, bila je smerna, spustenog pogleda. Ta gadna, gadna Me Vest. Kada bi on izasao, preda mnom je pokazivala svoje pravo lice. Halapljivo, vulgarno i ledeno.
Moja autorka i ja smo…pristojne osobe.
Rizikujemo da izgubimo citaoce.
Rizikujemo da dobijemo citaoce kakve ne zelimo.
Rizikujemo mnogo.
Ali…
Istina se mora reci.
Jer kakva je to knjizevnost satkana od lazi?
Kakva je to knjizevnost fikcije?
————–.
Vladimir se brze oporavljao od mene. Oko nas se motao gazdin veliki pas, koji kao da je sve vreme bio svestan vazne uloge koju je imao u nasem zivotu.
Ona je svaki dan ostavljala otvorena vrata od kupatila dok je urinirala u njemu. Kupatilo je bilo neki primitivni cucavac uz samu sobu. Pitala sam se kako li je u toj kuci leti?!
Grejala je vodu na starinskom sporetu na drva. Cim bi muz izasao, skidala bi se i raskrecenih nogu zapirala, gledajuci Vladu, bezobrazno, u oci, oblizujuci se.
Mislila je da ja ne vidim. Ma nije mislila nista. Bilo ju je bas briga.
Vladimir je prvo okretao glavu, pa je i prestao da je okrece.
Jedan dan je za Vladimirom, koji mi je bas ispricao najlepsu pricu od svih,pa sam zaspala, otisla u kupatilo. Vrata su bila otvorena.
On je stajao na sred kupatila i u ogledalu gledao u mene, koja sam lezala slomljena i jedva ziva. A ja sam se probudila. Oh, ja sam se probudila.
Ona je cucnula, otkopcala mu slic i popusila mu, bez reci.
Iz kupatila je izasla sva umazana, nije se potrudila ni da izbrise lice.
A ja, ja sam se onesvestila.
