недеља, 16. март 2008.

Kameleon

U suštini, nije on ništa posebno. Možda je to razlog što mu zavidim. Ja sam objavio izvrsnu studiju iz oblasti u koju se zaista razumem, a on drugorazrednu, ja to najbolje znam, na istu temu, koja je visoko vrednovana, nagrađena i rangirana. Gde li sam ja pogrešio?!Njegova biografija je neverovatna.On čak ni ne pripada našoj silovitoj generaciji, generaciji koja je, hajde da kažemo i to, emancipovana.Znate li kakvi su sremci u pedestim u kojima je on? Laju na zvezde, još uvek pričaju o šezdeset i osmoj, iako je bila i 2000-a i Kosovo...Oslobađaju i ženu i decu i lažu...Lažu, brate, lažu...

Prvo su te šezdeset osme imali premalo godina da bi išta pošteno uradili (tek su kretali u gimnaziju) - nisu videli dalje od svog nosa i suknje najzgodnije profesorke i kike najzgodnije ribe u razredu. Drugo, ako me već primoravate da nabrajam, a ne verujete mi na reč, majke su im bile poslednje domaćice dvadesetog veka, tako da im je model ženske još uvek na tom, kečeljičkom nivou.Ljubavnice i free style, privatni biznis i politika, sve je to bio deo predstave poslednjih sremačkih balkanaca.

On je iz provincije u Novi Sad prešao već po završetku gimnazije, u vreme novosadskih otkrivanja džez muzike i alternativnih pozorišta.Kao student Filozofskog fakulteta, brzo se snašao. Inače je Novom Sadu uvek bilo dovoljno da kao vrhunac ekscentričnosti, naprimer, obučeš crno i pušiš travu. Njegovoj sremačkoj ambiciji imponovala je ova ustajala, ravničarska, lako prijemčiva sredina. A i crno mu je dobro stajalo, onako kratkovidom i suvonjavom. Sa debelim crnim okvirom za naočare izgledao je skoro kao francuski egzistencijalisti, ili još bliže, kao Eduard Limonov, koga je Basara, tada prilično"nakresan", jedared doveo u Novi Sad.Mudro je odabrao bledunjavu devojku, kod koje mu se više od očiju ili "one stvari" dopao otac - kolenović i intelektualac sa pedigreom. Ta porodica je osnovala štošta po ovim prostorima.Njegov budući tast, dobro je to procenio, zahvalan što u njemu ima fantastičnog slušaoca, otvoriće mu sva vrata...

On je ipak napravio jednu grešku (tu je bio inovator,moram mu to priznati) pa nije shvatio da je u državi vampir nacionalizma mnogo strašniji nego u UIVIDEK city. Njegova mlaka pobuna sa početka devedesetih pretvorila se u izgnanstvo iz javnog života i odlazak na prinudni odmor, što je ipak bio dokaz neke vrste hrabrosti. To je u znatnoj meri poremetilo i porodični budžet i odnose sa razmaženom ženom, naviklom na apsolutni konfor.To mu je dalo oreol buntovnika, kakvi su u Novom Sadu bili u modi, a on je ćutao o tome kako je rehabilitovan... Verovatno je trebalo da "služi narodu", ako razumete šta hoću da Vam kažem?!

Znam kako sam ga pročitao. Njega, laureata, poštovanog i uvaženog goluba prevrtača!...Bio je veliki međunarodni simpozijum na jednoj važnoj kulturnoj manifestaciji u državi. Bio je prvi takve vrste u najdubljoj noći Miloševićeve vladavine, na kome se slobodno govorilo, bar kako ja to znam. On je sedeo sa najglasnijom grupom opozicionara. Ja naravno, kao i uvek, sam.Posle skoro neverovatnog izlaganja jedne amerikanke, koja je jela isključivo hamburgere iz Meka(to je radila čak i na sesijama!?), a pričala o apsolutu u umetnosti, ironično sam prokomentarisao nešto o spoju nespojivog, skoro nadrealnom u hamburgerima i smislu umetnosti?! On se strašno uplašio (jer smo nas dvojica bili jedini učesnici sa naše, srpske strane) da će svi pomisliti, kako, ne dao Bog, moj sarkazam znači da ne volimo Ameriku! Javno mi je napravio scenu, koju mu nikad neću oprostiti. Vikao je i toptao nogama, da sam posumnjao čak i u njegovu muškost.Bio sam zabezeknut i setio se šta se pričalo u kuloarima o njegovom tastu i njegovim političkim odlukama...Naravno, njegov televizijski izveštaj je bio sasvim suprotan od njegovog istupa na kome sam ja kamenovan. Izveštaj je bio (bilo je to Slobino vreme, ne zaboravite) mi Srbi, narod superioran. Mi najpametniji i najstariji...Mi u kulturi, a bogovi na Olimpu. U izveštaju je upirao prstom u samo jezgro društva, gde se na skupovima trsio slobodoumnim, prozapadnim idejama. Doušnik jedan! Jedno je radio, drugo govorio i treće mislio...Ali, o tome sam Vam ranije već pisao...

Tih dana mu je, kao nagrada za kvalitetno izveštavanje za ogroman novac otkupljena adaptacija romana za potrebe najrenomiranije pozorišne kuće. Za isti posao autorka romana nije dobila ni dinara?!Nisam siguran da ste me svi Vi razumeli?!Mislim, da utvrdimo: on je JAVNO bio opozicija, a tajno najtvrđa Miloševićeva pozicija. Za uzvrat, dobijao je nagrade i više ga nisu slali na prinudne odmore.Mnogi su zahvaljujući njemu noć proveli u zatvoru pre dvehiljadite.Ipak, Novi Sad pamti da je on JAVNO prvi podigao pesnicu u znak pozdrava na mestu gde se to do tada nikako nije radilo. Za to je nagrađen i od novih vlasti.Sada je na fantastičnoj poziciji. Kulturna mapa prosto ne može da se zamisli bez njega.

Pitate se, odakle ja sve to znam?Pa mi bez karijere, mi bezimeni, uglavnom najbolje pamtimo.

Избришите га Откажи"Откажи"
Постави коментар