четвртак, 05. мај 2011.

Kisa i moje cipele - cetrdeset i treci deo


Sedela sam pozadi u kolima, drzeci ruke na Goranovom naslonu. Imala sam neodoljivu zelju da ga odalamim po glavi, onako kako sam to, doduse jako retko, radila mojim decacima, kada bi za vreme jela, pravili neke gluposti.
Postajem opasno nasilna.
"Dobro", rekoh,"osecam se gore nego kad me je smotao Boo. Mogao si me bar upozoriti..."
Goran se okrenuo ka meni, cak zaustavivsi auto:
"Ti stvarno imas jako visoko misljenje o meni. Sta mislis, da mene informisu bas o svakom koraku unapred?! I ja stvari saznajem, tek kad se dese."
Prvi put sam ga videla da se nervira.
"Sta mislis, da je meni svejedno!? Insistirao sam da ostanem u Ismiru, onaj dan kad su te doneli iz bolnice. Ali, povukli su me."
Pokusala sam da se ubacim, ali me je nestrpljivo zaustavio:
"Rekli su da nekog sa dosijeom kakav je moj, ne treba mesati sa Tobom. I da bi moje prisustvo napravilo od price medjunarodni incident...Ovako je to bila mala nezgoda sa nesmotrenom turistkinjom..."
Zacutali smo oboje.
Ja sam sedela umazana u secer.
On me je sa zaloscu odmerio, uzdahnuo i upalio motor:"Dakle, nista od nase vecere..."
Ja sam cutala i dalje zureci sa gadjenjem u moje cipele.
Onda sam otvorila prozor i bacila ih kroz isti.
Pomislila sam da skinem i svoje eklekticno crno, sa flekama, pa da i njega bacim kroz prozor. I umotam se u neko cebence koje je bilo pozadi...
Goran me je samo pogledao u retrovizoru i pustio muziku.
Na ceo sistem.
Odustala sam od striptiza i upitala ga:" Kako si uopste stigao do sporazuma"?
" Doneli su mi ga par sati posto su ti ga ukrali...Samo su ga kopirali..."
Sada sam bila stvarno...
Bez reci.
Kako se ono zove Sekspirova komedija - Much Ado About Nothing!?
Oh boze, prava sam Seherezada...
Ispredam price za poludelog sultana...
"
Постави коментар